Нација која је дала Пушкина, Рат и мир, Њижинског и Лабудово језеро, чија је сликарска традиција једна од најбогатијих на свету, која је класификовала природне елементе, послала првог човека у свемир (и до данас последњег), која је произвела низ генија из области филма, поезије, архитектуре, теологије, науке, која је победила Наполеона и Хитлера, која штампа најбоље уџбенике из физике, математике и хемије, која је успела да оствари вековни и мирољубиви modus vivendi, заснован на међусобном поштовању и разумевању, са својим Татарима, безбројним Муслиманима, будистима, Чукчима, Буријатима и Тунгузима, која је поставила најдужу железничку пругу на свету и још је користи (за разлику од САД, где легендарне шине рђају), која је педантно истражила и убележила у карте земље, обичаје, групе и језике евроазијског простора, која гради опасне борбене авионе и џиновске подморнице, та огромна нација дакле, која влада шестим делом свеукупног земљиног тла, одједном се третира као примитивно крдо чијег се карикатуралног и крвавог диктатора треба решити да би се научило да служи „правој“ цивилизацији!

*

Запад се користи истом хушкачком машинеријом кад год избије криза, од Ивана Грозног до „Путлера“-Путина, преко цара Павла, Кримског рата, јадног и трагичног Николе II, па чак и преко СССР, где се сваки успех проглашавао „совјетским“ а сваки пораз „руским“.

Сервилне нације које Американцима дају неограничен кредит за уцену и разбојништво „јер су нас они ослободили четрдесетпете“ немају ни речи ни помисли захвалности за нацију која је највише допринела поразу националсоцијалистичке хидре... и која је то најскупље платила. Њени посланици се третирају као неподобни ликови, председник се изобличава с опсесивном мржњом, слобода кретања и трговине њених грађана, научника, професора и пословних људи виси о ћеифу опскурних комисија, чије чланове ниједан од народа које наводно представљају не зна по имену, нити зна зашто у њима заседа баш тај и тај а не неки други слуга мултинационалних компанија.

Али све то још није ништа, то је сасвим у реду. Запад и Русија само обнављају сукоб Рима и Византије, ширећи га на суседне континенте па и на свемирски простор. То је прави и једини рат цивилизација. Рат варварски као пљачка Константинопоља, апокалиптичан као његов пад, древан и подмукао као теолошки расколи иза којих се крију перфидне игре моћи. Ушушкан у наборима времена, али спреман да искочи и шчепа као вучје раље. То је уосталом једина замка коју западна империја није самоа поставила и коју самим тим не може онеспособити. (С обзиром да је тзв. исламска претња пуки производ англосаксонских колонијалних маневара, похлепе за нафтом и деловањем државних служби које производе страшила за сопствене поданике, а потом их обарају да би их убедиле у сопствену моћ и неопходност.)

Руска претња је нешто друго. То је једна готово истоветна цивилизација, самосвесна, своја на своме, цивилизација која се шири између три океана, која излази на Арктик и Хималаје, финске шуме и монголске степе. Ту су владари који, још од битке код Казања коју је однео исти тај Иван који нам је синоним за Бабарогу – носе титулу татарских хана уз звање хришћанских царева са седиштем у последњем, трећем Риму, односно Москви, која је процветала у тренутку кад је Византија грцала под Османским царством а папа под китом својих миљеника. То је земља бесконачних хоризоната, чије су контуре урезане у светску историју, неповредиве, иако неодређене. То су најзад људи, и то различити како се само може замислити, у којима се мешају плаве власи Викинга са косим очима и препланулим кожама Азије. Руси нису чекали знак за почетак обавезног мешања, они то носе у крви, толико дубоко да на то више и не мисле. Расни терористи обријаних глава које показују на англосаксонским каналима исто су што и швајцарски сатови-кукавице: роба за туристе.

*

Толико личи на Европу а од ње је толико далеко! Толико да се неуморни морепловци – ђеновски, енглески, холандски, шпански – који познају мирис кумарина и разноликост дрвених сорти Суматре, уопште не разумеју у састојке боршча. Нити имају појма како се име те чорбе изговара. Није тачно да не би могли да науче, него не желе. Као што и не желе стварно да упознају дух, обичаје и менталитет егзотичних имиграната које примају у милионима и које пуштају да се гомилају у гетоима јер их не разумеју.

Ја сам као мали Србин морао да научим два језика и два алфабета да бих почео свој имигрантски живот. Научио сам и друге језике да бих боље упознао свет у којем живим. Искрено се чудим томе што моји земљаци-Швајцарци већином не знају друга два језика своје земље. Како упознати другог ако му не разумете језик? То је минимум пристојности. А та пристојност се сада све више своди на траљави аеродромски енглески.

Тако мисле и Руси, чије образовање подразумева западноевропску културу плус њихову. Влада ли узајамност западно од Дњепра? Од Петра Великог, они су се потпуно сматрали Европљанима. Уметници Ренесансе и мислиоци Просветитељства такође су њихови. Но јесу ли заузврат Леонтјев, отац Сергеј Булгаков, Рјепин, Буњин, Прокофјев, Шестов наши (западни)? Наравно да нису. Француски је током два века био обавезан у добрим кућама – и још увек је понегде. Руси су се страствено сматрали Европљанима, али Европа се потрудила да их разувери. Кад вам млади Руси певају Брасанса наизуст, ви им одговарате уљудним спомињањем „Толстојевског“. Европа од Лисабона до Владивостока била је стварност само на Истоку. На Западу је то само књишка замисао неколицине визионара.

Европа од Лисабона до Владивостока! Може ли се замислити моћ, континуитет, утицај, могу ли се замислити ресурси такве целине? Не. Ми definitely више волимо да се огледамо у Атлантику. Један застарели свет и његови неотесани одметници грле се очајнички преко празног мора и одбијају да у спољном свету виде ишта друго сем огледала или плена. Њихове последње срдачне размене с Русијом десиле су се у доба Горбачова. Нормално, јер је ова ревносни рогоња кренуо да разара своју империју за један пар каубојских чизама на Регановом ранчу. Двадесет година касније, НАТО-легионари су заузели све територије од Беча до Лавова, за које су се заклели да их никад неће пипнути! У јеку „Горбиманије“, Александар Зиновјев је изрекао аксиом који би сви Руси требало да науче још у колевци: „Волеће цара само дотле док буде рушио Русију!“

*

Ах! Ви Словени – често сам чуо – баш сте даровити за језике! Често сам ликовао, узимајући комплимент здраво за готово. Међутим, пошто сам се напутовао, схватио сам. Нисмо „ми Словени“ они којима језици иду од руке: вама, „Европљанима“, не иду. Вама они не требају, пошто вековима сматрате да ваш језички пакет (енглески, француски, немачки, шпански) влада светом. Зашто се мучити учећи неки банту? Ваш језик, барјак ваше цивилизације, сасвим вам је довољан, јер око ваше цивилизације налази се лимес (као у Цезарово време), а иза лимеса, Боже питај шта... Земље Скита, Сармата, Белих ходача, укратко, земље варварства. Ако не и сам крај света, тамо где се бродови стропоштавају у бездан.

Зато је руски за вас кинески. А кинески арапски, а арапски непријатељски. Загледани у сопствени пупак, више немате сазнајна средства да схватите оно што други – који одједном почињу да се вреднују – стварно мисле и говоре о вама. Ах, како бисте задрхтали кад бисте схватили арапски језик проповедника из предграђа! Ах, како бисте псовали кад бисте наслутили и мрвицу оног што кинески конобари из XIII арондисмана сикћу на вас! Ах, како бисте се смејали кад би вам било дато да спознате префињеност руског црног хумора, уместо да се при сваком њиховом дизању обрве убеђујете да су њихови тенкови на ивици вашег травњака.

Али не смејете се. Никад се више нећете смејати. Чак се и ваше председничке водвиље данас коментаришу уз погребне фаце. Озбиљни сте као мачке које серу у спокоју вашег полицијског часа, док се они, тамо, смеју и плачу и лумпују у својим минијатурним становима, у свом раскошном метроу, у избама, па и под кишом граната.

Све то није ништа, рекох, говорећи о историјском неспоразуму који нас супротставља. Сад долази озбиљан део. Не замерате им ви због три комада Украјине за које до данас нисте ни чули. Замерате им што су то што јесу и што од тога не отступају! Замерате им на поштовању традиције, породице, икона и јунаштва – укратко, на свим вредностима које су вас дресирали да скрнавите. Замерате им што за љубав другог не мрзе сами себе. Завидите им што су решили дилему која вас мучи и због које сте постали урођени лицемери: Докле ћемо бранити барјаке који нису наши? Замерате им због свега што сте ви пропустили да постанете!

Најупечатљивија је међутим количина незнања и глупости коју данас треба да развијете да бисте одржали своју представу о примитивном крду чијег се карикатуралног и крвавог диктатора треба решити да би се научило да служи „правој“ цивилизацији. Јер њој ништа не иде у прилог: нити изврсни односи Русије са нацијама које данас нешто значе (БРИКС), нити стварна динамичност тог народа, нити способност његових стратега, нити ниво општег образовања првог Руса на којег наиђете, за разлику од специјализоване некултуре париског универзитетског „стручњака“ који се упире да нам објасни руски опскурантизам и затуцаност. То је зато што то примитивно крдо и даље верује у образовање и знање, док европско школство производи социјализовано незнање; још увек верује у своје институције док институције ЕУ само изазивају подсмех; још увек верује у своју судбину док старе европске нације сопствену судбину препуштају току Берзе и банкарима Вол Стрита.

Стога је пропаганда испунила све, па и ваздух који удишемо. Обамина влада позива на санкције против Путиновог режима: све је тиме речено! С једне стране Гвантанамо, масовна убијања дроновима по целом свету, суспендовање људских права и дозвола за убијање сопствених суграђана без икаквог суђења – а надасве двадесет пет година гротескних, прљавих и промашених колонијалних ратова који су претворили Средњи Исток, од Босне до Кандахара, у пакао на земљи. С друге стране, сила која се постепено настоји да заведе ред при сопственим границама, управо онима којима сте се заклели да нећете никад прићи. Дакле, ваша влада против њиховог режима...

Знате ли чега се лишавате кад се тако, по два пута у истом веку, одсецате од Русије? Лишавате се последњег уточишта ваших дисидената, пре свију кључног сведока Сноудена. Извора великог дела ваше науке, уметности, музике, па чак, ових дана, и последњег свемирског транспортера. Али да ли је то уопште битно кад сте своју науку, уметност, музику па и и свемирска истраживања подвргли самоубилачком закону учинка и шпекулације. И кад вас ухођење и шпијунирање на сваком кораку, које вам је Сноуден дочарао, у суштини не иритира толико. Чему сврха уграђивати ГПС чип псима које свеједно држе на повоцу? А што се дисиденције тиче... Она је добра само док се усмерава против Русије. Све је добро ако је намењено сатирању Русије. За то су ваљани чак и разуларени кијевски нацисти које безрезервно подржавате и непрестано хушкате против сопствених суграђана. Шта год да се деси, ко вели, свеједно ће бити неколико хиљада Словена мање...

Шта вам је дакле учинила та земља да на њу хушкате најкрволочније изуме људске злобе: нацисте и џихадисте? Како можете уопште помишљати да занемарите народ који се простире на једанаест временских зона? Да споља свргнете државника који је популарнији од свих ваших марионета заједно? Јесте ли полудели? Или сматрате да је Земља превише мала да би могла да угости и Запад и Руску државу?

Можда у том грму лежи зец, на крају крајева. Русија је данас претходница новог света, прве праве деколонизације. Деколонизације идеја, размена, валута, менталитета. Сем ако ви, атлантисти и еурократе, не успете да одвучете столњак у свој пад и проузрокујете атомски рат, сутрашња гозба ће бити на више ћошкова. Ту ћете добити само оно место које заслужујете. По први пут у вашој историји. Боље да се што пре спремите на то.

> Превод с француског: Ј. К.